21. septembar – Svetski dan borbe protiv Alchajmerove bolesti

Na incijativu Svetske zdravstvene organizacije od 1994. godine, svaki septembar obeležava se kao mesec borbe protiv . Alchajmerove bolesti. Cilj ovog obeležavanja, pre svega, jeste skretanje pažnje javnosti na značaj Alchajmerove bolesti, poteškoće i izazove u dijagnostici i lečenju, kao i potrebe i probleme sa kojima se oboleli i njihove porodice svakodnevno susreću.

Alchajmerova bolest je degenerativni moždani poremećaj srednjeg ili poznog životnog doba, koji uništava neurone i veze u moždanoj kori što dovodi do značajnog gubitka moždane mase. Ove promene dovode do postepenog, nepovratnog gubitka pamćenja, sposobnosti govora, svesti o vremenu i prostoru. Krajnji ishodbolesti je potpuna nesposobnost obolelog za staranje o sebi.

Demencija izazvana Alchajmerovom bolešću čini preko 50% svih oblika demencija.U svetu od Alchajmerove bolesti boluje oko 18 miliona ljudi, procenjuje se da kod nas oko 200.000 ljudi ima ovu bolest ili neku vrstu demencije, koje predstavljaju mentalno propadanje u najmanje tri oblasti: pamćenje, govor i prostorna orijentacija..
Bolest je opisao nemački psihijatar Alojz Alchajmer 1906. godine. Povodom meseca borbe protiv Alchajmerove bolesti, stručnjaci poručuju da iako je prošao vek otkako je bolest otkrivena, za nju još uvek nema leka. Brz život i stres, često nas čine zaboravnim. Međutim, onog trenutka kada počnete da zaboravljate novije događaje, sastanke, imena i lica, predmete u kući, kada ne možete da se orijentišete gde se nalazite, tada treba potražiti pomoć lekara.

U početku bolesti, sve deluje smešno, prave se šale na račun zaboravljanja, a kasnije bolest dobija ozbiljniji tok koji ide u pravcu propadanja svih kognitivnih funkcija, (čitanja, pisanja i intelektualnog rada), a zatim dolazi do gubitka ideja kako bi trebalo uraditi neku motornu radnju. Ustvari, čovek gubi ono što ga čini čovekom.U ovom trenutku ne postoji efikasan lek za Alchajmerovu bolest, ali postoji adekvatna terapija koja sprečava dalje napredovanje bolesti. Zbog toga je veoma bitno da se bolest otkrije u početnom stadijumu kako bi pacijent što duže samostalno funkcionisao.

Najveći problem pri postavljanju dijagnoze Alchajmerove bolesti u Srbiji jeste kasno javljanje ovih bolesnika lekaru. Početni stadijumi demencije, koji se odlikuju zaboravljanjem događaja koji su se nedavno desili i razgovora sa osobama u poslednjih nekoliko sati, teškoćama u nalaženju reči i pamćenju novih informacija, često bivaju zanemareni i smatraju se normalnim za starost. Starost se ne sme poistovetiti sa demencijom, jer je u pitanju bolest koja nije deo normalnog procesa starenja. Bitno je istaći da lekovi postoje, a za sada zvanično prihvaćena terapija Alchajmerove bolesti jeste ona koja podrazumeva stabilizaciju bolesti, što znači da ne možemo znatno uticati na uzrok, ali možemo na simptome bolesti.

Osobe obolele od Alchajmerove bolesti su upućene na pomoć i negu od strane svoje porodice. Lekar, pacijent i članovi porodice zajedničkom saradnjom mogu doprineti lakšem savladavanju bolesti.

Achajmerova bolest nije razlog da se povlačite ili krijete u sebe. Naprotiv, što je više ljudi u vašoj okolini upoznato sa situacijom, to ćete lakše naići na razumevanje, pomoć i podršku.

 

GM Press

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *