Čuvar stolarskog zanata

Priča iz  radionice majstora Milete Joksimovića iz Ugrinovaca počinje 1972. godine, u vreme kada je za uslugama zanatlija u selu bila velika potražnja. Iz radionice su izlazili brojni proizvodi, a drvo kojim se majstor vešto igrao pretvaralo se u nečiji prozor, stolicu, astal,vrata. Nije bilo predmeta koji nije umeo da napravi i zato je uvek bilo posla.

Kao desetogodišnjak, zavoleo sam stolarski zanat, a ni pintorski ni bravarski radovi mi nisu bili strani. Sve sam radio, cele Ugrinovce sam snabdevao  sa struganjem, deljanjem, bila su u selu još dvojica starijih stolara, ali nisu hteli da rade grube poslove, jer su u to vreme bili bolji majstori. Posle njih sam ostao samo ja. Moja radionica od 1972. godine stalno radi. Glavno „naoružanje“ stolara čine: tezga, rende i testera – kaže majstor Mileta.

Foto/ Mileta Joksimović

Stolarstvo je veština i umetnost koja se godinama uči. Tokom zime majstor je uradio par drvenih stolica, da ne dangubi. Kaže da mu najviše traže upravo ove proizvode pa je neke kupce morao da odbije.

Vreme se kao apsolutni vladar uvuklo u drvene grede i limene kutije na policama. Svaki kutak čuva stare tajne koje će možda otkriti neki naslednik i nastaviti put ovog vremešnog čuvara stolarskog zanata.

 

GM PRESS/Aleksandra Stevanić

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *