Pravoslavna crkva i hrišćani danas slave Preobraženje Gospodnje. Praznik je posvećen događaju Hristovog preobraženja na gori Tavor, kada je on najavio svoje poslednje stradanje. Jedan je od najvećih crkvenih i spada među dvanaest Gospodnjih praznika.
Prema predanju, Isus Hristos je poveo na goru Tavor svoje učenike Petra, Jakova i Jovana i u prisustvu sagovornika-Ilije i Mojsija, njegovo lice zasijalo se kao sunce, a njegove haljine postale svelte kao sneg. Svetlost Hristovog lica osvetlila je i lica apostola, a mir i radost ispunili su im dušu.
U znak zahvalnosti Gospodu na raznovrsnim plodovima za ishranu,u crkvama se osvećuje grožđe,koje bi danas, prema običaju, trebalo obavezno probati.U krajevima gde nema grožđa, blagosilja se drugo voće.
Kako pada u vreme Bogorodičinog posta, preobraženjska trpeza uvek je posna, uz dozvoljenu upotrebu ribe i vina.
Veruje se da se ovog dana čitava priroda preobražava, list u gori i kamen u vodi. Lišće počinje da žuti i opada,najavljujući dolazak jeseni, a voda postaje hladnija, jer nema više velikih vrućina, pa se od Preobraženja ne kupa na rekama. I nebo se , u gluvo doba noći, tri puta preobražava, a ako to neko vidi i ispriča drugom, izgubiće razum.
Na današnji praznik, po predanju, nije dobro spavati, kako se ne bismo preobrazili i cele godine bili pospani , kao ni plakati i provoditi dan u kafani, da to ne bi postalo loša navika i dovelo do rasipništva.
U crkvenim bogosluženjima, Preobraženje se praznuje sedam dana i pevaju se pesme posvećene ovom jevanđelskom događaju.
GM Press / Katarina Srećković
