DAN KOLA SRPSKIH SESTARA

Na Veliku Gospojinu, 28. avgusta 1903. godine, u sali restorana Kolarac, na Pozorišnom trgu u Beogradu, pred oko tri hiljade žena iz cele Srbije održana je osnivačka skupština udruženja Kola srpskih sestara. U to vreme na osnivanje ženskih udruženja nije se gledalo blagonaklono, zbog neopravdane nepoverljivosti na rad žena uopšte. Iz tog razloga, da bi se što brže afirmisalo u javnosti, imajući u vidu njen društveni uticaj, za prvu predsednicu Kola je izabrana Savka Subotić, koja je važila za umnu ženu, velikog zagovornika nacionalne slobode vojvođanskih Srba u Austrougarskoj, sa velikim iskustvom na polju afirmacije srpskog nacionalnog identiteta i humanitarnog rada. Za potpredsednicu je izabrana Delfa Ivanić, a za sekretaricu Nadežda Petrović. Ime udruženja dao je Branislav Nušić, a prva pravila Kola srpskih sestara napisali su Branislav Nušić i Ivan Ivanić 1907. godine.

Kolo srpskih sestara je žensko kulturno-prosvetno, patriotsko, vanstranačko i humanitarno društvo osnovano sa ciljem jačanja nacionalne svesti vezane za oslobođenje porobljene braće, kako one na jugu, pod turskom vlašću, tako i one na severu i zapadu, pod austrougarskom vlašću, kao i  pomoći ugroženima, bez obzira na nacionalno i versko opredeljenje.

Rad Kola srpskih sestara 1942. godine zabranili su Nemci, a po oslobođenju, 1946. godine, zabranjen je i od novih vlasti koje su Društvu oduzeli svu nekretninu i pokretnu imovinu. Jako dugo ni ime nije smelo da mu se spomene, Kolo spskih sestra rad obnavlja 1990. godine i od tad nesmetano radi kako u 20 odbora širom Srbije tako i u dijaspori. Jedno od najaktivnijih Kola srpkih sestara dugo i veoma uspešno radi u opštini Gornji Milanovac pomažući siromašnoj deci i socijalno ugroženim porodicama.

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *