Danas je Badnji dan – praznik ljubavi i pomirenja

Pravoslavni vernici u Srbiji obeležavaju Badnji dan tradicionalnim unošenjem i paljenjem badnjaka, liturgijama u hramovima i porodičnim okupljanjem za posnom trpezom pred najradosniji hrišćanski praznik Božić – praznik kojim se proslavlja rođenje Isusa Hrista.

Pripreme za ovaj praznik počinju 40 dana pre 7. januara, Božićnim postom, koji predstavlja pročišćenje duha i tela.

Badnji dan započinje rano i traje do kasno. Ujutru, pre izlaska sunca, domaćin odlazi u šumu po badnjak, koji se tek sa prvim mrakom, unosi u kuću. Uz drvo se daruje i žito da bi naredna godina bila plodna. Obavezno je i unošenje slame, a na taj način se prinosi žrtva duhu Hrista koji je i rođen na slami.

Srbi Božić obeležavaju od pamtiveka, a badnjakom, odnosno božićnim drvetom, u kuću se unose sreća, zdravlje i napredak. Badnjak vodi poreklo od čudesne Vitlejemske noći kada su pastiri nasekli i doneli grane da nalože vatru pored Novorođenčeta i njegove Majke. I slama koja se u kuću unosi sa drenovim prutićem podseća na onu noć kada se rodio sin božiji, i kada je položen u jasle na slamu.

Ove običaje narod je nasledio od predaka i dalje ih održava. Tako se večeras badnjak stavlja na ognjište, posipa žitom, medom i vinom, uz niz ritualnih radnji koje treba da obezbede zdravlje i napredak cele kuće i porodice. U gradskim uslovima, na bezbedan način, pregori se tek po neki listić.

Na Badnje veče se ne spava, već bdi i očekuje svečani trenutak Rođenja Hristovog. Badnja noć je noć mira i iščekujuće radosti. Po običajnom kalendaru, danas se ništa ne iznosi iz kuće. Ko se tokom godine sa nekim zavadio, na Badnji dan treba da se pomiri, kako bi Hristov rođendan proveli u miru i ljubavi. Tako se i podseća da je opraštanje dar božiji i jedna od najtežih hrišćanskih vrlina.

RTS/GM PRESS

 

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *