Danas je praznik cara Konstantina i carice Jelene

Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju danas cara Konstantina i caricu Jelenu, njegovu majku, velike svetitelje Praznik je posvećen velikim svetiteljima i dobročiniteljima pravoslavne crkve. Car Konstantin je 313. godine Milanskim ediktom ukinuo progon hrišćana i priznao hrišćanstvo.

– Danas proslavljamo dva velika svetitelja naše crkve, cara Konstantina i njegovu majku caricu Jelenu. – rekao je za GM PRESS, protonamesnik Dragan J. Đorem, starešina crkve Svete Trojice u Gornjem Milanovcu i dodao – zbog svega što su učinili za pravoslavnu crkvu, Milanskim ediktom i obnovom hrišćanskih svetinja u Jerusalimu, crkva ih proslavlja kao one koji su ravni apostolima.

Protonamesnik Dragan J. Đorem, starešina crkve Svete Trojice u Gornjem Milanovcu / foto: GM Press

– Najznačajnije delo koje je car Konstantin, inače rodom iz Naisusa, našeg Niša, učinio za crkvu je Milanski edikt kojim je crkva dobila slobodu 313. godine. Ovim značajnim dokumentom su zaustavljena hrišćanska gonjenja iz prethodna tri veka, kao i hiljade mučenika koji su postradali za hrišćansku veru.

Sveta Jelena je bila revnosna hrišćanka, a u Jerusalimu je pronašla časni krst gospodnji i podigla na Golgoti crkvu Vaskrsenja i brojne crkve po svetoj zemlji.

Zemaljski život je završila u svojoj 80. godini, 327. godine.

– Carica Jelena je najzaslužnija prvo kao majka, za njegovo hrišćansko opredeljenje, a naročito za njeno delo u Svetoj zemlji i obnavljanje svetih mesta i podizanje velelepnih svetinja koje postoje i danas, svedočeći o događajima koji su vezani za Hristov život. – istakao je protonamesnik Đorem.

Odluke cara Konstantina sudbonosno su uticale na istoriju sveta – on je priznao hrišćanstvo, koje  je postalo vodeća monoteistička religija i osnovao Konstantinopolj, grad po lepoti i grandioznosti ravan Rimu, čime je osigurao da Rimsko carstvo opstane dugo posle pada Rima i zapadnih provincija u 5. veku.

Rimski car Konstantin Veliki rođen je u 27. februara 272. godine u Naisu, današnjem Nišu u Srbiji. 

Konstantinovi roditelji bili su car Konstancije Flor i carica Jelena. Flor je imao još dece od druge žene, a sa Jelenom samo Konstantina.

Kada je Konstantin preuzeo vlast, imao je tri velike borbe pred sobom – protiv rimskog tiranina Maksencija, protiv Skita na Dunavu i protiv Vizantinaca.

Pred borbu sa Maksencijem, kada je Konstantin brinuo i sumnjao u svoj uspeh, javio mu se sjajan krst na nebu, okićen zvezdama, a na krstu je pisalo: „Ovim pobeđuj“.

Sile krsta mu je pomogla da pobedi brojno nadmoćnijeg neprijatelja, a Maksencije se udavio u Tibru.

Potom je Konstantin 313. godine izdao znameniti Edikt u Milanu, kojim je ukinuo progon hrišćana.

Posle pobede nad Vizantincima, Konstantin je sagradio prestoni grad na Bosforu, koji se od tada naziva Konstantinopolj (današnji Istanbul).

Car Konstantin je nadživeo svoju majku Jelenu deset godina i upokojio se u svojoj 65. godini u gradu Nikomidiji. Njegovo telo je sahranjeno u Crkvi svetih apostola u Carigradu.

GM Press / Aleksandra Stevanić

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *