EMILIJA FILIPOVIĆ: Deca su najmerodavnija publika

Mladu Milanovčanku Emiliju Filipović oduvek je privlačila dramska umetnost. Sa samo 14 godina snimila je svoj prvi dokumentarni film koji je prikazivan i van granica Srbije. Trenutno je na trećoj godini studija Fakulteta savremenih umetnosti u Beogradu na smeru Menadžment umetničke produkcije i medija. Povodom proteklog festivala kratkog filma ,,Kratka forma’’, koji je po peti put uspešno održan u Gornjem Milanovcu, razgovarali smo sa Emilijom, najmlađom selektorkom i članicom žirija festivala.

Kakav je osećaj učestvovati na ovakvom festivalu u svom rodnom gradu?

– Osećaj je divan. Počastvovana sam što su me po drugi put pozvali da obavljam isti posao, što znači da je i prošle godine nešto bilo dobro. Ja mnogo volim Kulturni centar i ,,potekla“ sam iz njega.  Zahvaljujući njihovim radionicama rešila sam da se bavim ovim poslom. Baš iz tog razloga mi je drago da imaju dovoljno poverenja da me pozovu da učestvujem na ,,Kratkoj formi“. Potrudila sam se da asistiram u najvećoj mogućoj meri prilikom organizacije festivala i da glavnom organizatoru Bobanu Stefanoviću uvek budem pri ruci. Ove godine sam zvanično selektor i član žirija, ali ono što je meni jako značajno, i zbog prakse i zbog posla kojim planiram da se bavim, jeste to što su me uveli u proces stvaranja jednog festivala, ali i kulturne manifestacije kao što su ,,Dani Mije Aleksića“.

Prvog dana ,,Kratke forme“ prikazan je i tvoj najnoviji film ,,Metronomski um“. Šta je to predstavljalo za tebe?

– Film ,,Metronomski um“ prikazan je van takmičarske selekcije. Rađen je u koprodukciji Fakulteta savremenih umetnosti i Loop Video produkcije iz Beograda, tako da mi je drago da sam svoj prvi pomak ka profesionalnom stvaralaštvu prikazala u rodnom gradu, i to na otvaranju ,,Kratke forme“.

Foto: GM Press – žiri za kategoriju filmsko stvaralaštvo dece i omladine

Šta te je navelo da upišeš Fakultet savremenih umetnosti?

– Filmska i televizijska režija bila je razlog što sam počela da se interesujem za profesiju i zašto sam rešila to da studiram. Na fakultetu se taj odnos malo promenio, jer nismo ograničeni na film i televiziju, već smo u svim formama. Otkrila sam da bolje funkcionišem u produkciji nego u režiji, prija mi tim. U ovom trenutku se malo više interesujem za pozorište i televiziju, ali imam još dve godine fakulteta pa ćemo videti. Ono što je jako značajno na FSU jeste to što se mi bavimo produkcijom umetnosti i medijima, radimo film, pozorište, televiziju, ali bavimo se i organizacijom izložbi i festivala.

Ufilmu ,,Metronomski um“ uspela si da pridobiješ neke poznate glumce, kako je to izgledalo?

– Sve je u komunikaciji sa glumcima i zavisi od toga kakav je scenario, da li im leži. Mi smo imali veliku sreću da Tihomir Stanić pristane da igra glavnu ulogu, a kada dobijete takvog glumca, možete da dobijete bilo koga. To je bila naša sreća i ogromna prednost. Čast, privilegija i zadovoljstvo bilo je raditi sa bardom teatra i glumišta. Osim Tihomira, u filmu se pojavljuju i Viktor Savić, Sloboda Mićalović i Nebojša Milovanović.

Kakve je kritike pokupio tvoj film?

– Nismo imali puno kontakta sa samom kritikom, ovo je treći festival na kome se film prikazuje. Premijerno je prikazan na Danima savremenih umetnosti u Beogradu, pa je zatim u julu mesecu bio u Trebinju na Festivalu mediteranskog i evropskog filma, i treći put sada na ,,Kratkoj formi“.  Kada govorimo o kratkometražnom filmu, ne postoji tu nivo kritike koji postoji za dugometražni. Neko će da nas potapše po ramenu i da kaže ,,Čestitke, dobro ste uradili“, a možete i sami da se interesujete i pitate starije kolege, profesore i reditelje šta misle da je dobro ili loše.  Kod kratkometražnih filmova imate privilegiju gledanja reakcija publike. Kada smo ga premijerno prikazali na Danima savremene umetnosti, bilo je 200-300 ljudi i dosta je dobro publika prihvatila film. U Trebinju je imao čak dva prikazivanja, što je isto prošlo dosta dobro. Desilo se to da publika nama prilazi, kao autorima, sa nekim pitanjima koja su nas iznenadila, a u vezi su sa radnjom filma. Mi nismo tumačili film na taj način prilikom pravljenja, međutim film može biti tumačen i tako, a da to ne oduzima ništa, već  pridodaje njegovoj vrednosti. To je od krucijalne važnosti kada su u pitanju festivali. Daleko je važnije šta će misliti publika, jer vi pravite film da biste komunicirali sa ljudima, a ne da biste komunicirali sa kritikom.

S obzirom na to da si ove godine član žirija u kategoriji filmskog stvaralaštva dece i omladine, kakva su deca kao publika na ,,Kratkoj formi“?

– Baš smo komentarisali kako su deca najmerodavnija kritika. Ako njima nešto drži pažnju, ako se to njima dopada, to je apsolutno vredno gledanja, a ako vidite da negde u petom minutu njih nema, onda teško da će to i odraslu osobu pridobiti. I prošle i ove godine ih je na projekcijama bilo dosta. Drago mi je da učiteljice dovode đake na filmove i da su sale ispunjene do poslednjeg mesta. To je mnogo važno, jer to je buduća publika. Deca imaju potpuno drugačiju perspektivu gledanja filmova, a puna bioskopska sala je dobar znak za budućnost.

Kristina Ponjavić / GM Press

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *