Godišnjica smrti Fride Kalo

„Šta će mi noge ja imam krila“ – odgovorila je Frida Kalo kada joj je saopšteno da njena bolesna noga mora biti amputirana.
U toj jednoj rečenici sadržan je sam njen stav prema životu, temperament i izdržljivost, volja i mukotrpna borba koju je preživljavala. Frida sebe nije smatrala velikim umetnikom, čak ni kada je njene slike izložio čuveni Luvr u Parizu. Imala je težak život kojim je dominirala fizička bol i duševna patnja, što je verno prikazano na većini njenih slika. Preminula je na današnji dan, 1954. godine.
Sa šest godina, doživela je dečju paralizu, zbog čega joj je jedna noga ostala kraća zbog čeka je od rane mladosti trpela posledice invaliditeta. Kasnije je doživela tešku saobraćajnu nesreću zbog čega je operisana preko trideset puta. Tokom oporavka počela je da slika. Naslikala je 143 slike, od kojih su 55 autoportreti. Element bola i težak život žene dominiraju na njenim radovima.

Zahvaljujući slikarstvu, upoznaje najpoznatijeg meksičkog slikara, Dijega Riveru, za koga se kasnije i udaje. Njihovu vezu je ispunila velika ljubav i strast, ali istovremeno i nesuglasice, ljubomora, ali i patnja slikarke, koja ju je navodila da pravi rane na sopstvenom telu kako bi preusmerila pažnju na fizičku bol, jer je tvrdila da je ona u srcu neizdrživa. Najviše je bila pogođena neverstvima svog supruga, koji je među brojnim aferama imao i jednu sa njenom rođenom sestrom.
Rođena je 6. jula 1907. godine, pod imenom Magdalena Karmen Frieda Kalo i Kalderon u mestu Kojoakan u Meksiko Sitiju. Pored upečatljivih slika, ostala je upamćena i po svojoj energičnosti i borbi, turbulentnom ljubavnom životu, kao i feminističkom izrazu kojim je odisalo njeno stvaralatšvo.
Bila je prepoznatljiva i po stilu odevanja, dugim šarenim suknjama i šalovima jarkih boja, gustim obrvama, crvenom ružu, cvećem u kosi. Žalila je što nije mogla da se ostvari u ulozi majke.

Umrla je 13.jula 1954.godine, od posledica upale pluća. Postoje sumnje da je izvršila samoubistvo, ali to nikada nije dokazano.

GM Press / Katarina Srećković

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *