Izložba o mati Ani Adžić otvorena u Muzeju rudničko-takovskog kraja

Izložba pod nazivom „Mati Ana Adžić – duhovno čedo vladike Nikolaja Velimirovića“ otvorena je danas u galeriji Muzeja rudničko-takovskog kraja, uz blagoslov episkopa Žičkog gospodina Justina. Povod za otvaranje izložbe je, pre svega, obeležavanje 70 godina od dolaska Mati Ane u manastir Vraćevšnicu.

mati ana 3
Foto: GM Press

„Njen životni put obeležen je kao put ka Bogu, pratila je uputstva vladike Nikolaja, ali i od svog oca i majke. Njen otac bio je pedagog, osnivač Učiteljske škole u Jagodini, ona je rođena u Beogradu, a od oca je nasledila upravo pedagoške osobine koje su joj kasnije mnogo pomogle u njenom životu’’, istakla je Vesna Ćurčić, kustos Muzeja rudničko-takovskog kraja.

Kada je vladika Nikolaj Velimirović video njen način postupanja sa decom pozvao ju je u Bogdaj, gde je on osnivao hranilište. Bogdaj je bio najznačajnije hranilište, ali postojala su i druga – u Bitolju, Kraljevu, Čačku, Trsteniku i Gornjem Milanovcu.

vesna ćurčić
Vesna Ćurčić, Foto: GM Press

„1949. godine Mati Ana došla je u manastir Vraćevšnicu. Obnovila je celokupnu ekonomiju manastira u to posleratno vreme. Manastir je stao na noge, a i danas, duhovno i materijalno, posle 70 godina, radi prema njenim uputstvima i na temeljima njenog upravljanja’’, dodala je Ćurčićeva.

U manastiru Vraćevšnica čuva se celokupna prepiska između mati Ane Adžić i vladike Nikolaja, od 1935. godine do njegove smrti 1956. godine. Prepiska govori o njihovom duhovnom odnosu i zašto je mati Ana bila njegovo duhovno čedo. Na izložbi su prikazani i pokloni koje joj je darivao, kao i delovi dnevnika koji je vodila od mladosti, a u kom postoji dosta zapisa o vladici Nikolaju. Jedan izložbeni pano posvećen je i ocu Nadežde Adžić, kako je glasilo njeno svetovno ime, Sretenu Adžiću.

Mirjana Mokrovčak Glišović
Mirjana Mokrovčak-Glišović, Foto: GM Press

„Mi smo kroz ovu izložbu hteli, između ostalog, da predstavimo kako je Nadežda Adžić nasledila moralna i radna načela od svog oca, kao i dobrotu majke, kojima se vodila tokom svog života, čuvajući decu u hranilištima kojima je rukovodila. Njen otac učinio je dosta toga na polju pedagogije i bio je član mnogobrojnih društava. Sve je to Nada Adžić, kao jedna inteligentna devojčica, pamtila i usvajala, iako nije krenula putem svoga oca, primenila je to u manastiru Vraćevšnica i svim tim hranilištima’’, objašnjava autorka izložbe Mirjana Mokrovčak Glišović.

Na izložbi se mogu videti i beleške koje govore o tome kako je ona pripremala nastavu u hranilištima. Mati Ana Adžić oduvek je bila pobornik toga da se deca uče zanatima, pogotovu devojčice, kako bi bile spremne za život, šta god da se desi u siromašnoj i napaćenoj posleratnoj Srbiji. Izložba „Mati Ana Adžić – duhovno čedo Vladike Nikolaja Velimirovića“ moći će da se pogleda u Muzeju rudničko-takovskog kraja do 3. decembra.

Kristina Ponjavić

Ostale vesti možete pročitati ovde.

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *