Kao u stara, dobra vremena

Kako bi okupio svoju porodicu i susede, Vladan Živanović iz Aranđelovca, poreklom iz Dragolja, je na imanju svog dede prošlog vikenda u selu Dragolj organizovao vršaj pšenice na tradicionalni način. U radnoj učestvovalo je oko petnaestak ljudi, suseda, rođaka, dece, a posao je “planuo” za jedan dan.

Vrelo je avgustovsko posle podne, uz poneki oblak na vreloj štrafti sunca. Žito je spremno u snopovima, vršitelji ga odvezuju i ubacuju u vršalicu koja štekće punom parom, uz mnogo buke i prašine. Dobro raspoloženje i radna atmosferapraćeni su lokalnim dosetkama i humorom, koji su glavni začin ovakvim događajima.

Nekada vršenje žita, tj. vršaj nije bio samo radna akcija, već porodično okupljanje i druženje, sa rođacima i komšijama uz domaću “ljutu”, dobru hranu, energiju, pesme i muziku.

Kako bi otrgnuo događaj od zaborava, a staru vršalicu “Slaviju”  iz 1939. godine od propadanja, Vladan Živanović iz Aranđelovca okupio je porodicu, rodbinu, prijatelje i komšiluk na svojoj dedovini  u selu Dragolj u zajedničkom projektu: očuvanja tradicije i obavljanja ovog obimnog posla na starinski način, kao nekada, kada je posao vršenja žita obavljala vršalica, umesto kombajna.

Vladan Živanović, organizator vršidbe / foto: GM Press

– Povod ovog vršenja žita je pre svega, porodično okupljanje, druženje, rodbine i komšiluka, dece –kaže Vladan, dodajući – ja sam po zanimanju bravar, sa boravišnom adresom danas u Dragolju, trudim se da ovu dedinu imovinu koju sam nasledio, održavam koliko stignem.

Ranije je, prema Vladanovim rečima, vršenje žita  bio svakodnevna pojava, ali je kombajn sve promenio, ubrzavši ali promenivši čitav koncept ovog nekada važnog seoskog događaja. Vladanov sused Zoran Ristović, meštanin Dragolja stavio je u pogon stari dreš, koji kako kaže, kvalitetnije obavlja posao vršenja žita od kombajna.

Zoran Ristović, meštanin Dragolja / foto: GM Press

 – Ovaj dreš nije radio već deset godina, i okupili smo se da ga malo otrgnemo od zaborava. –kaže sused Zoran i dodaje – ovako smo nekada radili po mesec dana za redom. Ovo je bolji kvalitet, suvo žito i slama i pleva, samo je veći posao i mnogo prašine. Zato retko ko danas vrše žito na ovaj način, svi bi da kombajniraju. Ranije se rad vršenja žita plaćao desetim delom ušurom, desetim delom vršenog žita, što je bilo vrlo skupo.

Za vršaj na tradicionalni način koristilo se nekoliko tipova dreševa, a najpoznatiji modeli su bili tzv, Mađari, iz Zmajeva, Poljske, ali ih je danas sve manje, jer ih je zamenio kombajn.

Imajući u vidu činjenicu da se nekada ekipa vršioca žita nazivala “banda”, a njihov šef, “gazda”, onda možemo da zamislimo koliko je bilo potrebno snage i fizičke kondicije za ovu vrstu posla. Vladanov radni plan je uspeo, posao završen, a vršioci zadovoljni.  A i stara vršalica “radi kao zmaj”. Vraćamo se prirodi i korenima.

GM Press / Aleksandra Stevanić

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *