„Mesec kao sijalica“

Cigani u Gornjem Milanovcu – nekad i sad (I deo)

U knjizi „Stari Milanovac“ među najstarijim ciganima početkom dvadesetog veka pominju se Miloš Nestorović i njegova žena Danica. „Miloš je bio prvi čovek ciganmale. Najuticajniji, najviše poštovan od svih Cigana, ali i od građana Milanovca. Bio je dugo ciganski kmet koga su svi bez pogovora slušali. Bio je za njih autoritet i pojavom i odevanjem i stavom pa mu nije bilo ni teško da njima upravlja. Miloš i Danica su imali dva sina, Milorada i Milutina. Otac i oba sina su bili izraziti muzičari.“ – navodi se u knjizi. Za Danicu se kaže je bila posebna žena mršava, otmena i mudra, veoma radna i znalac svog posla. Savremenici su svedočili da su se milanovačke domaćice o nju otimale da im češlja vunu za dušeke i jorgane ili da im sprema kuću, tako da su je i u ciganmali i u gradu svi poštovali i voleli.

Naša redakcija imala je priliku da razgovara sa potomkom Miloša i Danice, koji je ime dobio po dedi i koji je trenutno najstariji ciganin u Ciganmali – Miloš Nestorović.

„Kako su moji stariji pričali, naseljeni smo iz Užica i bili smo prvi građani Gornjeg Milanovca. Mi smo bili gore, faktički u selu, gde je sada Ciganmala. To su bile male kućice, čakmarice, i malo po malo, naši su stariji počeli da grade. Oni su išli po kafanama, svirali, neko violinu, neko gitaricu, a moj pokojni otac Dule saksofon. Drugi jedan Dule, zvali smo ga Tetava, svirao je harmoniku dugmetaru, a brat moj od strica Milan svirao je i harmoniku i džez trubu. Neki od njih su sa mojim ocem godinama svirali u Kulturnom centru. On je pored saksofona svirao i bas i bas gitaru. Imali smo orkestar za pogrebe, pa su povremeno, kad bi neko umro i tu svirali. Živelo se normalno.“ – priseća se Miloš vremena svog detinjstva.

Miloš Nestorović. FOTO/GM PRESS

„ Ja sam tada bio mali. Imali smo jednu sobicu i tu nam je bilo i vc-e i kuhinja i spavaća soba, sve u toj maloj prostoriji. Na plafonu je bila rupa, i kad sija mesec, pogledamo gore, a on sija kao sijalica. I onda, malo po malo, 1958. godine moji majka i otac dobili su besplatan plac gore na Brdu Mira, i napravili smo trosoban stan. Posle sam ja 1980. podigao još jedan sprat i eto, živi se normalno. Ja sam, kao i većina moje generacije, a i posle mlađi, završio srednju školu. Moja unuka sad još jedan ispit ima na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i od mog brata ćerkica studira menadžment na Fakultetu u Vrnjačkoj banji. Živi se, ja sam u penziji, žena mi u penziji. Stariji su svi umrli. Ja sam najstariji ciganin ovde sa 74 godine. Ova naša deca uče normalno srednju školu, posle idu na fakultete i to je najnormalnije. Svi imaju gde da žive, gde da se okupaju, što neki tamo Cigani, Romi i Cigani to je za mene isto, nemaju – nemaju ništa pod milim bogom. Mi ovde ne možemo da se žalimo.“ – kaže Miloš.

O istoriji milanovačke Ciganmale i o životu Roma u našem gradu po svedočenju Miloša Nestorovića, čitajte i u narednom tekstu koji ćemo uskoro objaviti.

Nastaviće se….

U tekstu koršćeni navodi iz knjige Stari Milanovac“ (3. dopunjeno izdanje; autori: dr Milomir Glišić, Radmilo Lale Mandić, Dušan D. Ilić, Miroslav Marković, Miodrag Ristić; izdavači: Skupština Opštine Gornji Milanovac, Muzej rudničko-takovskog kraja, Eurografik; 2003.)

PRESS/ Milica Vukelić

Tekst je objavljen u okviru projekta  „Gornji Milanovac svima“,

Sufinansiran sredstvima opštine Gornji Milanovac

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *