Milan Rakić, između realizma i modernizma

Na današnji dan 1876. godine u Beogradu je rođen Milan Rakić, srpski književnik, pesnik i diplomata. Njegove malobrojne pesme odlikuju se najvišim umetničkim osobinama, te se pored Šantića i Dučića, smatra za trećeg velikog srpskog pesnika današnjice.

Iako je za života napisao svega pedesetak pesama, Rakićev jezik je besprekorno čist i krepak, rečenica kristalno jasna, stil bez emfaze i bleska, umeren, a njegova tehnika, kako svedoči Skerlić, poslednja je reč umetničkog savršenstva u srpskoj poeziji. Prema rečima Dejana Acovića, bibliotekara naučnog odeljenja biblioteke „Braća Nastasijević“, Rakić se kretao dvama veoma strmim i klizavim stazama.

„Prva staza je patriotizam, a druga staza je lirska misaona poezija. Na obe staze se vrlo lako oklizne, vrlo lako se padne u neku jeftinost, prigodnost i tome slično, da ne pominjemo šovinizam kada je u pitanju patriotska poezija. Rakić je uspeo, krećući se tim dvama stazama, iz misaone pozicije intelektualca koji promišlja ovozemaljsku egzistenciju, odakle i potiče njegov pesimizam, da razvije jedan fin, razuman i produhovljen patriotizam, iako je bio pod veoma velikim uticajem francuske poezije“ –  rekao je Acović.

Pravnik po profesiji, u duši pesnik, nakon studija u Parizu, Rakić se vratio u Beograd gde se oženio i zaposlio kao pisar u Ministarstvu inostranih poslova. Tokom karijere bio je šef konzulata u Prištini, generalni konzul u Skadru i poslanik u Kopenhagenu, Sofiji i Rimu. Iako je pisao pod uticajem francuske poezije iskovao je sopstveni pesnički izraz samo njemu svojstven.

„Dovoljno je reći da je Skerlić, oštri kritičar čiji je mač nemilosrdno sekao, opet, sa stanovišta francuskih uzora, proglasio Rakića za sam vrh srpske versifikacije, odnosno umeća građenja stiha. To je ono kad emociju ili bilo kakvo proživljeno i doživljeno razmišljanje uspete da izložite u briljantnim stihovima koji imaju veoma preciznu, egzaktnu strukturu i formu. To je vraški težak posao i to se odmah vidi na jedan brutalan način kada se krene u prevođenje tih stihova, onda vidite zapravo koliko su oni savršeni. Nama danas trebaju uzor pisci i pesnici, i u jezičkom, i u idejnom i političkom smislu, i mislim da bi svakako Rakić bio među njima“ –  zaključio je Acović.

Rakićeve pesme objavljene su u četiri zbirke pesama. Prva zbirka izdata je 1903. godine, 1912. druga, a 1924. i 1936. usledila su ponovna izdanja pesama. Iako su mu pesme bile odlično prihvatane i od strane publike i od književnih kritičara, ipak je vrlo rano prestao da piše. Pesme koja je ostavio iza sebe i danas se smatraju za najlepše pesme u srpskoj misaonoj lirici.

 

GM PRESS / Milica Vukelić

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *