Miloš Otašević: „Do očevog osamdesetog rođendana nadao sam se njegovom povratku“

Po savetu tadašnjeg ljutovničkog  sveštenika Đurića, davne 1949.godine, Ljubinka-Mika Otašević podigla je spomenik svom sinu Radivoju koga su 1942. Nemci odveli u zarobljeništvo i kome se od tada gubi svaki trag. Pod pretpostavkom da je streljan, služen je parastos za upokojenje njegove duše. Sutra će, 78.godina nakon  Radivojevog nestanka, sin Miloš sa porodicom, položiti posmrtne ostatke svog u oca u grobnicu na  koju mu je majka namenila.

Do izbijanja rata, Radivoje Otašević vodio je miran život u svom rodnom selu. Izučivši kovački zanat, radio je kod majstora kao pomoćnik i bavio se poljoprivredom i održavanjem domaćinstva. Oženio se Verom Ivanović iz Majdana i postao otac Miloša i Gordane.Rodoljublje i hrabrost odvode ga u borbu protiv okupatora, a o njegovoj časti se i danas pričaju priče.

Foto: GM Press

-Kako se zaratilo,prema babinoj priči,otac  nije prenoćio u kući, uvek je spavao negde van. Kad je sestri zakazano krštenje, spavao je u kući, misleći da ga neće baš te jedne noći pronaći. Neki Ponjavić iz Velereči ga je „otkucao“, javio je Nemcima gde je, došli su i pokipili ga. Odveden je u kuću komšije Obrada Acovića, da prenoći na spratu.Naš rođak Živko Otašević je pekao rakiju, pa su napili dva stražara. Doneli su merdevine kako bi otac mogao da pobegne.Međutim, otac nije želeo da beži, znao je da bi Nemci pobili porodicu i zapalili celo selo. Meni je tada bilo šesnaest meseci, sestra je imala tek sedam dana -priča Miloš Otašević, Radivojev sin.

Miloš Otašević, Radivojev sin

Radivoje je sam  zarobio nemačkog kurira i, zahvaljujući pronađenim dokumentima koje je predao četničkom starešini Cvetiću, porobljena je motorizovana nemačka jedinica u Šatornji i sprovedena na Ravnu goru. Upravo je zbog aktivnog učešća u ratnim operacijama i bio na meti Nemaca. Poslednje što se zna nakon što je uhapšen, u svojoj dvadeset šestoj godini, jeste da je kamion sa zarobljenicima stigao do Gornjeg Milanovca. Obuzeti crnim slutnjama, ukućani su se ipak nadali i verovali da će se Radivoje  vratiti kući. Mada nije zapamtio oca, Miloš je brojao njegove rođendane, i kako kaže, prestao da se nada tek kada se navršilo 80 godina od očevog rođenja.

Zadužbina kralja Petra I na Oplencu  započela je 2005.godine  istraživanja grobnica  u okolini Topole gde su vršena masovna streljanja.Otkrivanju mesta pomogao je meštatin koji je kao sedmogodišnji dečak urezao krst  na ceru u blizini kamenoloma do koga je stigao prateći bugarske jedinice dok odvoze tela nastradalih. Na poziv Mileve Stevanović, upravnice Muzeja Oplenac, Miloš Otašević daje uzorak za DNK analizu i 2017.godine dobija potvrdu da jedno od identifikovanih tela na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu  pripada njegovom ocu.

-Peta je godina kako sam dobio obaveštenje da je nađen moj otac, ali nikako nisam mogao da stupim sa nekim u kontakt kako bih ga preuzeo. Tri meseca sam po dvadeset brojeva dnevno pozivao, svi kažu nije u njihovoj nadležnosti. Na kraju mi je jedna sekretarica dala direktan telefon Milosavljevića, načelnika nadležne službe i dogovorimo se o preuzimanju tela-kaže Otašević.

Danas posmrtni ostaci Radivoja Otaševiča stižu u rodnu Ljutovnicu, a telo rodoljuba i borca za slobodu otadžbine od sutra će počivati u grobnici koju će potomci ponosno obilaziti.Da se ne zaboravi velika žrtva malog srpskog vojnika koji je položio život za spas svoje porodice i mesta u kome je rođen.

GM Press/ Katarina Srećković

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *