Najbolji odbojkaš Evrope posetio Gornji Milanovac

Velika privilegija za sve istinske ljubitelje sporta u Gornjem Milanovcu dogodila se sredinom nedelje. Naš grad, naravno uz pomoć oba odbojkaška kolektiva, OK „Metalac Takovo“ i OK „Takovo Zvezda Helios“, je imao tu čast da ugosti najboljeg odbojkaša Evrope iz 2019.godine i svakako jednog od najboljih igrača današnjice, našeg proslavljenog reprezentativca Uroša Kovačevića:

“Moja je velika čast da dođem u Gornji Milanovac, obzirom da nisam dugo bio. Došao sam da vidim stare drugove, nekadašnje saigrače…Odradili smo jedan zajednički trening, posle se malo družili sa decom, razgovarali i slikali. Stvarno je uživanje biti okružen njima i provesti vreme u njihovom društvu i veoma mi je drago das u došli u ovolikom broju”.

Rodjeni Kraljevčanin, odbojku je zavoleo još od malih nogu, pošto je odrastao u sportskoj porodici. Njegov deset godina stariji brat Nikola je takođe bio vrlo uspešan odbojkaš, osvajač brojnih trofeja sa reprezentacijom Srbije i klubovima za koje je nastupao, pa je negde potpuno očekivano bilo da zavoli baš ovaj sport. Počeo je da trenira u svojoj Ribnici, ekipi za koju ga, kako kaže, vezuju najlepše moguće emocije. Već sa 14 godina je debitovao za prvi tim i odmah pokazao o kakvom talentu se radi. Ubrzo je postao okosnica svoga tima i to nije moglo ostati neopaženo u odbojkaškom svetu. Kao prekretnicu u svojoj karijeri, ističe odlazak u Sloveniju, u ekipu Bleda i rad sa dugogodišnjim selektorem naše odbojkaške reprezentacije, Igorem Kolakovićem:

“Meni je Ribnica u suštini dala sve, ali svakako najbitniji korak u mojoj profesionalnoj karijeri je taj koji se dogodio posle nje. Tu mislim na svoj odlazak u Sloveniju, zajedno sa Igorem Kolakovićem. To je bila prekretnica i zahvalan sam mu na tome. I zato svaki put kada dajem izjavu, ja to spomenem, jer smatram to najbitnijim detaljem u svojoj karijeri.”

foto: GM Press

Posebno treba istaći 2011.godinu kada je kao osamnaestogodišnjak, zabeležio rezultate koje nikada niti jedan igrač u povesti odbojkaške igre nije uspeo. Naime, postao je evropski i svetski šampion u kadetskoj konkurenciji uz osvajanje MVP nagrada za najboljeg igrača turnira,  osvajač bronze na svetskom prvenstvu za juniore i kao šlag na tortu, postao prvak Evrope u konkurenciji senior i to u svom debiju. Sve to naravno sa selekcijom Srbije:

“To je sigurno bila jako uspešna godina, svih nas, cele reprezentacije na svim starosnim nivoima. Ja sam imao tu sreću da budem član sve tri selekcije, ali isto tako i nesreću, jer sam posle toga dosta kuburio sa povredama  obzirom da sam godinu dana igrao gotovo bez pauze.Ali naravno, kada pogledam osam osvojenih trofeja za godinu dana, 2011.godina ostaje kao neponovljiva.”

Iako ima tek 27 godina, već sada se može reći da je osvojio toliko toga, što na reprezentativnom, što na klupskom nivou, da se može smatrati jednim od najtrofejnijih srpskih odbojkaša ikada. Ipak on posebno ističe jedan trofej:

“Sigurno da je najznačajnije ovo evropsko zlato iz 2019.godine. Tu smo svakako pokazali koliki kvalitet posedujemo iz prostog razloga što nas je selector Slobodan Kovač preuzeo sa devet popodnevnih treninga i na šampionat smo otišli faktički bez treninga. Neki su govorili da idemo tamo prosto samo da bismo bili viđeni, ali mi smo postal prvaci Evrope. Prosto iz cele priče bi mogao da snimi jedan dobar film.”

foto: GM Press

Promenio je sedam klubova do sada. Pored pomenutih Ribnice i Bleda, tu su još i Verona, katarski Al Arabi i sadašnji tim Pekinga, ali svakako dva najveća imena su italijanski giganti Modena i slavni Trentino, verovatno najveći klub odbojkaške scene današnjice:

“Pa sigurno je Trentino u tom trenutku kada sam ja igrao tamo bio jedan od najboljih i najorganizovanijih klubova na svetu. Tu svakako spada i Modena, tako da su to dva najbolja kluba u Italiji, a svakako među najboljima i u celom svetu, a za koje sam ja imao čast da nastupam. Mogu slobodno da kažem da je igranje u njima pomoglo meni da postanem bolji igrač.”

Što se tiče njegovog viđenja budućnosti odbojke, pre svega muške, nije baš previše optimističan. Smatra da se mladi ne motivišu dovoljno kada je odbojka u pitanju, već da se daleko više pažnje pridaje drugim sportovima:

“Znam da znatno više devojčice kreću putem odbojke, tako je bilo oduvek. Ali kvalitetnih odbojkaša na našoj sceni je sve manje. Ja sam u reprezentaciju ušao 2010., a evo već je 2020., a tek se pojavi po koji igrač mlađi od mene. To je već ozbiljan problem. Verovatno je problem što su nove generacije zaluđene nekim drugim sportovima, znate na šta milsim, ali to je sad već van mog domena.”

Ono što Uroša toliko izdvaja od konkurencije, to je odbojkaški stil koji malo koga može ostaviti ravnodušnim. Odlikuje ga neverovatna inteligencija i raznovrsnost u napadačkim akcijama, a o borbenosti i požrtvovanju za svaku loptu ne treba trošiti reči. Neki poznavaoci odbojke ga, zbog lucidnosti nekih poteza porede sa legendarnim Goranom Kviskom Vujevićem, ali on ističe da mu je jedan od glavnih odbojkaških uzora, pored naravno brata NIkole, naš proslavljeni as, dugo godina jedan od najboljih svetskih igrača, Ivan Miljković:

“Od naših reprezentativaca ja sam najviše voleo Ivana Miljkovića, iako nije igrao na mojoj poziciji. Bilo je tu svakako još mnogo igrača izuzetnog kvaliteta, ali ja sam jednostavno igrao sa Ivanom i slobodno mogu da kažem da je on jedan od naših najboljih odbojkaša, a generalno i u svetu.”

Što se tiče nastupa za državni tim Srbije, nema dileme da ćemo još dugo moći da se radujemo posmatrajući lucidnost njegovog odbojkaškog talenta:

“Dokle god budem ja ću igrati za svoju Srbiju. Ja imam 27 godina, još uvek nisam na zalasku karijere i dokle god moje telo bude moglo da izdržava napore profesionalnog sporta, ja ću igrati i za klubove i za reprezentaciju. Kad budem osetio da više ne mogu da izdržim, ja ću se povući.”

Nama ostaje samo da mu se zahvalimo na ukazanoj časti da provedemo jedan lep sportski dan u njegovom društvu, da mu poželimo da ga mimoiđu povrede, da nastavi da gradi svoju karijeru uzlaznom putanjom kao i do sada,  i da se još mnogo godina zajedno radujemo brojnim trofejima i medaljama.

GM Press / Ognjen Vranić

1 Komentar

  1. 29 maja, 2020 - 1:46 pm

    Ja sam jedna od igracica tima OK,, Takovo Zvezda Helios“ i jako sam pocastvovana i srecna sto je najbolji odbojkas Evrope posetio moj tim i Gornji Milanovac. To je bilo divno iskustvo.

    Reply

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *