„Nebeska botanika“ i u Gornjem MIlanovcu

Porta crkve Svete trojice u Gornjem Milanovcu danas je obogaćena sadnicama pitomog kestena, ginka i drena koje je doneo i zasadio Nebojša Stojanović iz Beograda, botaničar i zaljubljenik u prirodu u okviru akcije naziva „Nebeska botanika“ koju je započeo pre par godina.

Ove sorte drveća nisu izabrane nasumično, već zbog svojih simboličkih i celebnih po prirodu svojstava i dejstava. Prema Stojanovićevim rečima, posle manastira Hilandar, beogradskih i novosadskih porti, na red je došla i crkva Svete Trojice, jer je u Gornjem Milanovcu živeo dvadeset godina i posebno je vezan za ovaj kraj.

-Mene je Bog obdario sa mnogo talenata a  jedan od njih sprovodim kroz hobi gde od zrna pravim drvo, što nije lako, ali je upravo to bila moja želja – rekao nam je danas Nebojša Stojanović i dodao da se trudi da  pronađe stare i zaboravljene sorte, kao i neke retke sa drugih prostora.

Pre šest godina, gledajući na televiziji  priču o Visokim Dečanima gde se prikazuje kako se sečom uništavaju manastirske šume mladog kestena,po veličini druge na Balkanu ( prva je uz reku Mirnu na Istri) a monasi ne mogu da uđu u nju. Zbog toga sam kao botaničar hteo da se pobunim, u meni se rodio revolt. Dva do tri puta godišnje, Kfor omogući monasima i Srbima da uđu u šumu i pokupe plodove, tako sam i ja uspeo da dodjem do ploda i pre pet godina dobio sam prve sadnice pitomog kestena – kaže Stojanović.

foto: GM Press

Za Visoke Dečane i šume pitomog kestena ima Nebojša ima posebno jako emocije i brine  da kestena koji je godinama hranio manastir vekovima  u narednim decenijama možda neće biti, a možda ni manastira ovakvog kakav je bio poslednjih 700 godina .      

-Zato sam ja rešio da ovo drvo raširim po Srbiji, kao simbol srpske baštine na Kosovu i Metohiji, posebno Visokih Dečana koji za na s imaju veliku moć i veliko simboličko značenje,ne samo u našoj religiji, istoriji. Manastir je osnovala dinastija Nemanjić, bio je ponos i dika kada smo bili veliko carstvo, pa sve do današnjih dana. Ako se odreknemo manastira Visoki Dečani, ako prihvatimo da on postane turistička atrakcija, odreći ćemo se svojih korena. Kao čovek koji se bavi duhovnim radom ,na ovaj način pokušavam i pokušavaću da to ne dozvolim –naglašava Stojanović.

foto: GM Press

 Osim pitomog kestena danas su posađeni i mladari ginka i drena, koji nose posebnu simboliku.

Drvo ginka bilobe je sveto drvo drvo sa Dalekog istoka, prvo listopadno drvo na planeti, koje ima velike sposobnosti i moći, nazvao sam ga „Duh prirode“ jer je starije od čovekove prirode. Ima velike isceliteljske moći a njegov list je poznat po tome što unapređuje moždane funkcije. Drenak je iz studeničkog kraja, takođe Sveto drvo kod Srba. Po mitologiji, stari Sloveni su imali hrast kao sveto drvo, hrast koji simbolizuje sponu između tri sveta podzemnog, sadašnjeg i višeg sveta. Staroslovenska mitologija prikazuje boga Jarovida koji je mogao da se šeta između svetova, bio je nestašan, pa su ga jurili svi bogovi. On je koristio drvo hrast za šetnju kroz svetove. Razlog što mi palimo hrast i badnjak je što se hrišćanstvo moralo sa tim izboriti, da ljudi zadrže verovanje u hrast ali u drugu svrhu – ističe Stojanović.

On podseća da se u našem narodu kaže se „Zdrav si kao dren“, a da je u predhrišćanskom periodu naš narod  imao bajalicu gde se moralo se nešto izgovoriti. Kada se razboli dete, najstarija žena u kući koja je nasledila taj dar, da bolesniku dren, pogleda ga u oči i kaže „Zdrav si“, nakon čega je bolesnik najčešće osećao smanjene tekobe i bivao je zdraviji. Dokazano je da dren ima više vitamina C nego limun, a da 4-5 bobica sa ovog stabla zadovoljavaju potrebe odraslog organizma za vitaminom.

Nebojša Stojanović je u Gornjem Milanovcu živeo i radio dvadesetak godina. To je period u kome je stvorio porodicu, dobio decu ali i stekao brojne prijatelje. To je i jedan od razloga zašto se crkva Svete Trojice našla među svetinjama u čijoj porti je odlučio da zasadi kesten, ginko i dren.

foto: GM Press

-Ediciju svetih sam započeo, uz stalnu molitvu Bogu, da širim iz moje bašte u Žarkovu.  24. juna sam uz blagoslov monaha posadio ove iste biljke u manastiru Hilandar, posle nekoliko dana nastavio sam akciju u Srbiji.  Posadio sam u sedam beogradskih crkava ove biljke, juče sam bio u Novom Sadu a danas sam ovde. U toku dana planiram da posetim i manastir Vraćevšnicu, gde ću uz blagoslov takođe posaditi mladare –

Kako kaže Nebojša Stojanović, ove biljke je Bog stvorio da pomažu čoveku, dovoljna im je vlaga i svetlost a one će zauzvrat dati svu blagodat. Vek im je oko 400 godina, kestenu u ginku, drenku nešto kraće.  Prvih par godina, rašće u visinu po jedan metar godišnje, dok će se kasnije krošnje širiti. Za 7-8 godina crkvenu portu krasiće  lepo i liekoviti drveće.

Inače, tokom perioda života i rada u Gornjem Milanovcu, Nebojša Stojanović je bio i jedan od velikih dobrotvora manastira Vraćevšnica, za koji je preko svoje firme obezbedio i finansirao kompletnu zamenu krova.

Osim za Vraćevšnicu, Stojanović je obezbedio sav materijal i za prepokrivanje objekata koji pripadaju manastiru Ostrog, ali skroman kakav jeste, kaže da o tome ne treba mnogo govoriti niti se time hvaliti, za sve dobro što je u životu uradio Boga ga je već nagradio.

GM Press / Mirjana Milićević

1 Komentar

  1. Sanjalica
    24 avgusta, 2020 - 7:04 pm

    Bravo, dobri i plemeniti čoveče! Srbija treba da se ponosi ovakvim ljudima! Vi ste uzor dobrote Božje i Gospod nek vam podari samo najbolje. Bog vas blagoslovio, časni čoveče!

    Reply

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *