Sećanje na Čehova, majstora drame

Jedan od najznačajnijih ruskih pisaca, ali i uspešni lekar, Anton Pavlovič Čehov, svoje životne preokupacije opisao je izjavom da mu je medicina zakonita supruga, ​ a literatura ljubavnica. Svom lekarskom pozivu i književnom stvaralaštvu bio je podjednako posvećen.

Rođen je 1860. godine u Rusiji, a preminuo je na današnji dan, 15. jula 1904. godine, u Nemačkoj. Rastao je u siromašnoj trgovačkoj porodici ​ sa šestoro dece.​ Slušajući priče svoje majke, razvio je ljubav prema literaturi. Počeo je da piše u toku studija medicine, kako bi se izdržavao. Prve priče je objavljivao nepotpisane. Kasnije počinje sa pisanjem pripovetki i novela, a većina njegovih drama, doživela je pozorišnu i filmsku realizaciju.

Od lekarske profesije ne odustaje ni kada se sam razbleo od tuberkuloze. Putuje po Rusiji i Evropi, pomaže siromašnim bolesnicima, ne naplaćujući svoj rad.​ Iako bolest napreduje, rado se odaziva da pomogne svojim kolegama u lečenju pacijenata od tifusa i kolere. Uporedo piše, stvarajući dela o malom čoveku, njegovoj sudbini, patnji i očaju.

Kad je već počeo da se oseća loše, posvetio se svom oporavku i okrenuo se isključivo pisanju. Ali, na žalost, bolest nije uspeo da pobedi.

Najznačajnije Čehovljeve drame kao što su ​ „Galeb“, „Ujka Vanja“, „Tri sestre“ i „Višnjik“ ​ i danas imaju značajan uticaj na pozorište.​ Od zbirki priča, ističu se „Melpomenine bajke“, „Šarene priče“, i „U pomračini“.

GM Press / Katarina Srećković

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *