Sećanje na Ernesta Hemingveja

Na današnji dan 1899. rodjen je Ernest Hemingvej. Bio je avanturista, nemirnog duha, nije ga zanimalo formalno školovanje, postao je novinar i otkrio talenat za pisanje.
Bio je strastveni putnik, obišao je celu Ameriku, Evropu, Afriku, Kinu. Živeo u Parizu, Ki Vestu, Havani i drugim mestima, a sa sobom je uvek nosio pribor za pecanje, pušku i pisaću mašinu.
Kao dopisnik i borac učestvovao je u Prvom svetskom ratu, Grčko-turskom ratu, Španskom gradjanskom i Drugom svetskom ratu.
 Hemingvej je voleo intenzivno življenje koje je podrazumevalo putovanja, lov, koridu. Istovremeno je putovao, ratovao, uživao u lepotama života i neprekidno pisao, a  kao pisac oglasio se i u Parizu. Kada se iz rata vratio u Ameriku, fizički i psihički ranjen na italijanskom ratištu, nije mogao da se smiri. Ugovorio je dopisnički rad za jedan američki list, oženio se i vratio se u Pariz, koji je u to vreme bio središte književnog i kulturnog života starog kontinenta.

Tu je ušao u krug Gertrude Stajn i Ezre Paunda, koji su podržali njegove književne ambicije. Objavio je „Tri priče i deset pisama“ (1923), „U naše vreme“ (1924) i „Prolećne bujice“ (1926). Ove knjige skrenule su pažnju na novo književno ime, a ono je odjednom blesnulo 1926. godine kada je izašao jedan od njegovih najboljih romana „Sunce se ponovo rađa“. To je bio roman o ljudima „izgubljene generacije“ — izraz Gertrude Stajn, kojim je označena generacija mladih koja je preživela strahote svetskog rata i iz njega ponela ne samo fizičke nego i duševne ožiljke, ali i duboko razočaranje zbog izneverenih ideala i pomerenih vrednosti u posleratnoj stvarnosti. Hemingvej je u tom periodu putovao i napisao: „Zbogom oružje“ (1929), „Snegovi Kilimandžar“a (1935),“ Imati i nemati“ (1937). Iskustvo iz Španskog građanskog rata pretočio je u roman “ Za kim zvona zvone“ (1940), još jedan roman koji je osvojio veliki broj čitalaca i još više učvrstio reputaciju Ernesta Hemingveja kao velikog pisca. Popularnosti ovog romana doprinela je njegova filmska verzija sa Gari Kuperom i Ingrid Bergman u ulogama Roberta Džordana i Marije. Posle toga nastala je velika pauza ćutanja, ali intenzivnog života i putovanja. Godine 1950. izašao je roman „Preko reke pa u šumu“, koga je kritika proglasila najslabijim delom Ernesta Hemingveja. To je pogodilo pisca koji je 1952. godine objavio roman „Starac i more“ i njime zadobio nepodeljena priznanja kritike, Pulicerovu nagradu za književnost, a 1954. godine i Nobelovu nagradu.

Kada je osetio da mu zdravlje popušta i onemogućava život kakav je želeo da živi, izvršio je samoubistvo lovačkom puškom 1961. godine
GM Press / Mirjana Milićević

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *