Sećanje na Van Goga

Na današnji dan, 29.jula, 1890.godine umro je holandski slikar Vinsent van Gog, dva dana pošto je pokušao samoubistvo.

Jedan je od najvećih slikara postimpresionizma, čije je delo presudno uticalo na evropsko slikarstvo.Srušio je neoimpresionistička pravila i ideje i to je zapravo temelj njegove jedinstvene tehnike crtanja kratkim i mnogobrojnim potezima četkice. Njegov rad obuhvata pejzaže, mrtvu prirodu i portrete, a najčešći motivi su čempresi, polja pšenice i suncokreti. Stvorio je više od 2100 dela, od toga oko 860 ulja na platnu i više od 1300 akvarela, crteža, skica i grafika. Van Gogove slike su zapažene po svojoj gruboj lepoti, emotivnoj iskrenosti i hrabrim bojama, a najpoznatije su:

  • Ljudi koji jedu krompir“,
  • Suncokreti“,
  • Zvezdana noć“,
  • Žitno polje i čempresi“,
  • Crveni vinogradi“,
  • Noćni kafe“,
  • Autoportret“,
  • Portert doktora Gašea“,
  • Umetnikova spavaća soba u Arlu“.

Život ja proveo posvećen svom radu, umetnosti i ljubavi, a uprkos tome bivao usamljen, anksiozan i očajan. U jednom od naleta razdražljivosti, odsekao je sebi uvo i naslikao svoj čuveni autoportret.Sumnja se da je bolovao od Šizofrenije i manične depresije. Čuvena je njegova izjava: “Slikao sam svim srcem i dušom, a um izgubio negde u međuvremenu.“ Mučila ga je nesanica, patio je zbog neuzvraćenih ljubavi, prekomerno pio i sve se to odražavalo na njegovo stvaralaštvo, jer se i za njegove naizgled idilične pejzaže govorilo da odišu neobičnim nemirom, prenoseći duševno stanje umetnika.

Umro je neshvaćen i nepriznat. Za života je prodao samo jednu sliku, a slavu je stekao posthumno.

 

GM Press / Aleksandra Stevanić

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *