U Gornjem Milanovcu samo 6 hraniteljskih porodica

Hraniteljstvo u Srbiji ima dugu tradiciju, više od sto godina. Dešava se i da kada hranitelji ostare, njihova deca preuzimaju hraniteljsku dužnost. Hraniteljstvo je privremeni oblik zaštite dece bez roditeljskog staranja. On nije trajan kao usvojenje, u ovom slučaju o štićeniku se porodica stara dok Centar za socijalni rad ne pronađe trajno rešenje za njega.

„Osnovni uslov koji budući hranitelji treba da ispune je da su motivisani na odgovarajući način, ali su prihvatljivi drugi motivi. Ovo je vrsta posla kojim mogu da se bave s tim što je jedan od uslova da porodici ovo nije jedini izvor prihoda. Hraniteljstvo se deli u dve grupe, srodničko koju čine srodnici bez obaveze da izdržavaju dete i profesionalno kada hranitelji nisu u srodstvu sa mališanima“, kaže Jelena Sarić, psiholog Centra za socijalni rad u Gornjem Milanovcu.

Jelena Sarić, diplomirani psiholog CZSR GM
Jelena Sarić, psiholog Centra za socijalni rad u Gornjem Milanovcu GM, Foto: GM Press

U Gornjem Milanovcu nema dovoljno porodica koje žele da se bave ovim, pre svega, humanim poslom.

Prema rečima Aleksandra Jevtovića, direktora Centra za socijalni rad, u Gornjem Milanovcu je svega 6 porodica odlučilo da se bavi ovim humanim poslom, dok je petoro dece raspoređeno u porodice sa područja Kragujevca.

Za utvrđivanje opšte podobnosti hranitelja obavlja se ista procedura kao i za utvđivanje sposobnosti lica da budu usvojitelji. Procena opšte podobnosti za obavljanje hraniteljske uloge sastoji se iz provere ispunjenosti zakonskih uslova preko javnih isprava koje kandidati za hranitelje podnose uz prijavu za hraniteljstvo, zatim na osnovu intervjua sa stručnjacima koji vrše procenu, sagledavanja uslova i odnosa u porodici neposredno, kroz kućnu posetu i kroz program pripreme i obuke budućih hranitelja.

Mirjana Milićević

Ostale vesti možete pročitati ovde.

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *