Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja

Vernici srpske pravoslavne crkve danas slave velikog sveca koji se u mnogim porodicama širom Srbije slavi kao krsna slava.

Praznik podseća na smrt Svetoga Jovana, Proroka, Preteče i Krstitelja, pogubljenog prema naređenju cara Iroda Agripe, a prema želji njegove žene Irodijade. Prema naređenju cara glava svetitelja je odsečena odnosno „usekovana“ i na tanjiru doneta pred njegovu pastorku – igračicu Salomu.

Učenici Jovanovi preko noći tajno su uzeli učiteljevo telo i sahranili ga u Sevastiji. Glava svetiteljeva zakopana je posebno na tajnom mestu. Kasnije je preneta u Jerusalim, a u vreme vizantijske carice Teodore čudotvorna Krstiteljeva glava preneta je u Carigrad.

Smrt svetog Jovana dogodila se pred Pashu, a praznovanje 11. septembra ustanovljeno je zbog toga što je tog dana osvećena crkva koju su podigli na njegovom grobu u Sevastiji car Konstantin i carica Jelena.

U narodu ovaj praznik ima dugu tradiciju i spada u grupu velikih praznika koji se posebno poštuju. Crkva propisuje strogi post i uzdržavanje, a narodni običajni kalendar zabranjuje i svu crvenu hranu jer podseća na boju prolivene Krstiteljeve krvi.Pogotovo ne treba da je jedu deca.

U narodu se kaže i da je danas dobar dan za branje lekovitog bilja. U mnogim mestima održavaju se vašari.

Na ovaj praznik pre 105 godina rođen je blaženopočivši patrijarh Pavle.

 

GM Press

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *