Vršnjačkog nasilja ima sve više i to u najrazličitijim oblicima

U čačanskim srednjim školama, među učenicima, je u proteklom periodu obavljeno više anketa koji su se izjašnjavali po pitanju vršnjačkog nasilja. Rezultati su u najvećem broju slučajeva bili poražavajući. U Prehrambeno-ugostiteljskoj školi je 70 odsto anketiranih navelo da su doživeli neki oblik nasilja, ali da to nisu prijavili školi, policiji, ni roditeljima. Kao razlog su naveli da ne veruju sistemu. Istraživenje o bezbednosti mladih, koje su u 16 osnovnih i šest srednjih škola u Čačku sprovele Katarina Dunjić Mandić, školski psiholog i Rada Karanac, sociolog i prosvetni savetnik su pokazali da je skoro polovina anketiranih učenika doživela seksualno uznemiravanje i da seksualno nasilje zauzima peto mesto po učestalosti.

Prema izjavi Vesne Kuveljić, dugogodišnjeg školskog pedagoga i psihoterapeuta Edukativnog studija „Filmag“ u Čačku nasilja je sve više i ono se ispoljava u najrazličitijom pojavnim oblicima. „Uzroci vršnjačkog nasilja su brojni i mogu se svrstati u nekoliko kategorija počev od one u kojoj porodica ima presudnu ulogu, zbog modela koji se prenose na vršnjačke odnose, preko poremećaja psihosocijalnog razvoja deteta, zatim nedovoljno razvijene socijalne veštine, stereotipa i predrasuda, pa sve do one u koju spadaju uzroci vezani za školu. Iako je ova kategodija u rečenici na poslednjem mestu u životu to nikako nije. Veoma su važne mere koje škola preduzima kao odgovor na nasilje, preventivne aktivnosti, da li ih uopšte ima i koga sve one uključuju“, priča Vesna Kuveljić, pedagog i psihoterapeut.

„Najveći problem u vezi sa vršnjačkim nasiljem je u tome što ono od sistema još uvek nije prepoznato kao problem, odnosno, na vršnjačko nasilje se još uvek gleda laički, nažalost nekada i prećutno, a kada je prećutno, znači da je to s odobravanjem. Nasilje uvek treba prijaviti i u rešavanje tog problema uključiti sve moguće instance, počev od škole i porodice, pa do socijalnih a nekada i zdravstvenih službi“, kaže Kuveljićeva.

Ona dodaje da je posebno zabrinjavajuće što se nasilje prikriva, najčešće od onih koji ga prvi prepoznaju, a to su članovi porodice.

„Događalo se da dete upadne u problem sa kockom, pa se pojave veliki novčani dugovi koje su roditelji podmirivali pokušavajući da sami reše problem, ne želeći da u rešavanje uključe nadležne institucije, počev od škole, policije, socijalnih službi. Iskustvo je pokazalo da takvi slučajevi obično izrastu u nešto mnogo veće i ozbiljnije. Prateći te slučajeve imala sam priliku da imena te nekadašnje dece, a kasnije tinejdžera pričitam u novinama, gde su osumnjičeni za razne nečasne radnje. Dakle, bilo je mnogo bezbolnije problem tog deteta rešavati u periodu razvoja njegove ličnosti, kada je to bilo lakše i efikasnije“, navodi naša sagovornica.

Takođe, nasilje na društvenim mrežama, kao i psihološko nasilje sve više uzima maha, naročito među populacijom devojaka, jer im je upravo na toj „platfotmi“ nastup veoma značajan.

Vesna Kuveljić, psiholog i psihoterapeut

„Nažalost, verbalnog i psihološkog, takozvanog digitalnog nasilja je sve više. Ono najčešće obuhvata tračarenje, ogovaranje, spletkarenje. Ponekad takvi verbalni sukobi među devojkama znaju da prerastu i u fizički obračun. Motiv za to su često komentarisanje fotografija na društvenim mrežama, kada učenici jedni drugima upućuju pogredne reči naročito na račun fizičkog izgleda, načina odevanja“, ističe Vesna Kuveljić.

Ipak, iako se vršnjačko nasilje ne tretira baš uvek na način kako je to Zakon propisao, sve je veći broj roditelja koji prepoznaju problem i za svoje dete traže pomoć stručnjaka.

„Na sreću ima i roditelja koji se obraćaju stručnjacima za pomoć. Bilo da je reč o vršnjačkom nasilju, neskladu porodičnih odnosa, ili u slučajevima nekih drugih situacija. Ako se deci priđe s razumevanjem, toplinom, znanjem i strpljenjem, uspeh ne može da izostane“, zaključuje Vesna Kuveljić, psiholog i psihoterapeut.

Gordana Injac / GM PRESS / Foto: Ilustracija (fox6now.com)

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektom nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Projekat je sufinansiran sredstvima grada Čačka.

 

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *