1. maj, Međunarodni praznik rada

Kao sećanje  na velike radničke demonstracije održane u Čikagu, maja 1886. godine, 1. maj je izabran kao datum kada se u celom svetu obeležava  Međunarodni praznik rada. Na prvom kongresu Druge internacionale 1889. godine odlučeno je da će se svakog 1. maja održavati demonstracije, dokle god radnici i radnice ne izbore pravo na dostojan život i rad. Već od sledeće godine taj dan se slavi kao međunarodni dan opšte solidarnosti radništva.

Zamah prve industrijske revolucije i industrijalizacije u 19 veku  obeležio  je nemilosrdno iskorišćavanje radnika i radnica  od strane vlasnika i poslodavaca. Male nadnice, dnevni rad od 12 do čak 18sati,  izrabljivanje dečije radne snage i život na ivici egzistencije rezultirali su nizom štrajkova  u kojima su se zahtevali  dostojniji uslovi rada i života. Najveći zamah radnički pokreti su doživeli u zemlji koja je imala najbrže rastuću industriju – u Sjedinjem Američim Državama.

Vrhunac protesta dogodio se u Čikagu, maja 1886. godine, kada je na ulice izašla masa od oko 40.000 pripadnika radničkog pokreta ističući zahteve simbolizovane u tri osmice: 8 sati rada, 8 sati odmora i 8 sati kulturnog obrazovanja. Vlast  je na demonstrante poslala jake policijske snage, te je izbio žestoki sukob, pri čemu je šest radnika ubijeno, a njih pedesetak ranjeno. Mnogo je demonstranata uhvaćeno, a vođe štrajka izvedene su pred sud; petoro ih je osuđeno na smrt, a trojica na dugogodišnju robiju.

Na prostorima bivše Jugoslavije,  proslava Prvog maja vezuje se za uranke i izlete u prirodi, a manje  za istorijsko sećanje na dostignuća svetskog radničkog pokreta.

Sećanja na tradicionalne proslave 1.maja Milanovčani pamte i sa setom pominju. Uoči praznika palile su se logorske vatre uz koje se provodila noć u prirodi. Sa prvim zrakom sunca nad Šumadijom, Praznik rada  su najavljivali trubači. Odlazilo se na uranak. Najpopularnija prvomajska izletišta u milanovačkoj opštini bila su Savinac i Ždreban, gde se družilo,  “okretalo” nešto na ražnju ili se spremao roštilj.

Prvi maj će ove godine, drugi put zaredom, proteći bez protestnog okupljanja i protestne šetnje radnika u organizaciji sindikalnih centrala.

Glavni razlog za to svakako je epidemija korona virusa i mere zaštite od širenja zaraze, mada se iza odluke o neizlasku na ulice, bar kod nekih centrala, može naslutiti i rezigniranost zbog toga što raniji protesti i zahtevi nisu urodili plodom.

Pored toga, oko deset odsto radnika, prema  straživanju sindikalne centrale, radilo je od kuće.

Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) je u svom prvomajskom proglasu navela da će se i ove godine Prvi maj obeležiti u uslovima epidemije korona virusa.

Borba za radna i ljudska prava, koja podrazumeva i borbu za skraćivanje radnog vremena, veće plate, veću zaštitu na radu i uopšteno, dalje razvijanje pravednijeg radnog zakonodavstva, traje i danas, a u mnogim delovima sveta biće nastavljena i u budućnosti.

 

GM PRESS/Aleksandra Stevanić

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *