Hrišćani danas slave Miholjdan

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju praznik Svetog Kirjaka, u narodu poznatiji i kao Miholjdan. Miholjdan vekovima unazad obeležavaju na isti dan (12. oktobra po Gregorijanskom i novojulijanskom kalendaru, a 29. septembra po starojulijanskom), katolici, pravoslavci i protestanti širom Evrope. Po tome je ovaj datum jedinstven među hrišćanima.

Sveti Kirjak je zaštitnik i slava mnogih srpskih domova. U pojedinim srpskim selima održavaju se zavetine i organizuju litije.Rođen je u Korintu krajem četvrtog veka i za života je smatran stubom hrišćanstva i uzorom monaških vrlina.Čitajući Sveto pismo, veoma rano je počeo da se divi ustrojstvu spasenja ljudskog roda, a želja za duhovnim životom odvela ga je u Jerusalim, gde je stupio u manastir i dobio početna uputstva o monaškom životu.Kirjaka su monasi poštovali kao iscelitelja i utešitelja bolesnih i nevoljnih. Poživeo je 109 godina i upokojio se 557.godine u pustinji gde je proveo starost i poslednje godine života.U pravoslavnom kalendaru se na ovaj praznik pominje i osveštanje bazilike Svetog Mihaila u okolini Rima, što je i objašnjenje za naziv praznika.

Prema narodnom verovanju, ljudi na Miholjdan ne treba da obavljaju kućne poslove, čiste, spremaju i slično. Ovo verovanje se ukorenilo u narodu zbog toga što treba prvo posvršavati sve poslove napolju koji ne mogu da čekaju zimu i hladnoću. S tim u vezi postoji i verovanje da se na Miholjdan ne treba venčavati koje je takođe utemeljeno na pretpostavci da svatovi ne bi mogli da okupe goste jer su svi zauzeti drugim poslovima za pripremu za zimu.

Današnji dan se naziva i mišji dan. Veruje se da će miševi i druge poljske životinjice uginuti ako do danas u svoja skloništa nisu dopremili hranu za preko zime. Shodno tome, Miholjdan se smatra i danom posle kojeg treba polako početi sa pripremom zimnice.

Srpski narod veruje i da su rođeni na ovaj dan posebno nadareni i da će imati mnogo sreće u životu. Oktobarski topli dani vezani za ovaj narodni i verski praznik poznati su kao Miholjsko leto.Prema narodnom verovanju, tek posle Miholjdana nastupa prava jesen, iako ona kalendarski već uveliko traje.

 

GM PRESS / Katarina Srećković

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *