Kako naći vodu i kad nema vode

Voda je čoveku uvek bila dragocena, naročito u sušnim periodima sa kakvim se trenutno susrećemo. Tradicija u šumadijskim selima jeste da pozovu rašljara koji će pronaći mesto gde treba kopati bunar. Tako je nedavno Milorad Gačanović iz Donjih Branetića pozvao jednog poznanika na svoje imanje, ne bi li locirao vodu.

Danas smo se skupili ovde kako bi našli vodu, jer je moje domaćinstvo nema dovoljno. Pozvao sam mog prijatelja Miroslava, koji se godinama bavi tim I uspeli smo u našoj nameri – rekao je Milorad Gačanović .

Milorad Gačanović, Donji Branetići

Miroslav Žižović iz Gornjih Branetića godinama se bavi rašljarstvom. Kaže da ni sam ne zna broj podzemnih voda koje je pronašao, a konkretno, na imanju Gačanovića, uz pomoć svojih rekvizita, pronašao je tri izvora i sada je samo na gazdi da odluči na kom će mestu da kopa.

Ja koristim vrbove rašlje I one od šljive. Tu su I bakarne žice zbog preciznosti. Koristim još I visak koji mi služi za određivanje količine vode I dubine. Može doći do manjih odstupanja, ali uglavnom je prilično precizno– kaže rašljar Miroslav Žižović.

Miroslav Žižović, rašljar

Takođe, kaže da vode uvek ima, samo treba da je nađemo.

Podzemnih voda ima. Devedeset devet posto izvora su podzemni, dok je samo jedan procenat nadzemnih – dodao je Žižović

Prvi pisani tragovi o primeni rašljarstva potiču iz Kine iz 2590. p. n. e., gde su posebno školovani carski službenici ispitivali terene za izgradu naselja. Civilizacije Kelta , Egipćana I Rimljana koristile su sposobnost pojedinaca da pronađu vodu ili „zdrava“ mesta. Kolevka današnjeg rašljarstva je Francuska, odakle se početkom 19. veka širi u ostale zemlje Evrope i Amerike.

GM PRESS/Jovana Lekić

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *