Od starogradske do klasične muzike

Romi u Gornjem Milanovcu – nekad i sad (III deo)

Miloš Nestorović nam je za Pikana ispričao još jednu zanimljivu anegdotu. Kaže da ga je baba Mara nosila na krkačama kroz Ciganmalu da ne isprlja cipele. Pikana, inače, odlično poznaju svi stari milanovčani, pogotovu ljubitelji dobre muzike i kafanskog života.

 

FOTO/ privatna arhiva /     Sa leva na desno: Pikan, Dule Tetala, Dušan, Žiko

„Pikan je bio gospodin u pravom smislu: uvek šik, uredno i lepo obučen, izbrijan, lepe frizure, lepih manira i divnog osmejka. Kao muzičar poznat širom Srbije. Svirao je po najelitnijim hotelima i kafanama: u Užicu, Čačku, Požegi, Milanovcu i na moru. Svirao je i klasičnu i narodnu muziku. Imao je običaj da dođe do pola sale, svira određenom stolu, a dobije aplauz od cele sale. Njegova violina je i plakala i pevala. Bez njega mnogi hoteli i orkestri nisu mogli ni da se zamisle. Njegova violina je punila i hotele i kafane.“ – navodi se u knjizi „Stari Milanovac“.

Iako od oca nije nasledio sklonost ka muzici, kaže da su Romi uglavnom nadareni.

„Moj otac je svirao i sa Maksimovićima. Jedan od njih je svirao violinu, druga dvojca gitaru. Živelo se lepo. Moja pokojna sestra Snežana, pevala je sačuvaj bože, ali je rano umrla“ – priča Miloš.

U knjizi „Stari Milanovac“ piše da je naša Ciganmala uvek imala dva do tri orkestra koji su svirali stare gradske pesme, romanse, narodne pesme, ali i klasičnu muziku.

„Kada su veliki praznici: Božić, Uskrs, slave, idu po kućama i odsviraju i otpevaju po nekoliko pesama, dobiju napojnicu i odu u drugu kuću. Njihova svirka i pesma su unosili sreću i veselja i davali neki određeni ritam našoj tada još maloj varoši, skoro palanci. A bez te pesme i te svirke ko zna kako bi sve izgledalo. Bio bi to lug u kome nema ptica, njihovog cvrkuta, slavujevih visokih varijacija, vragolija malih štiglića i gugutanja golubava“ – navodi se u knjizi.

„U ciganmali je po ceo dan do kasno u noć kao u mravinjaku: sve je u pokretu, glasu, pesmi, svađi i igri. Igra se i peva kao da se izvan njih ništa ne dešava ili kao da se najbogatije živi“ – svedoči ova knjiga u kojoj je čitav jedan deo posvećen milanovačkim Romima.

Nastaviće se…

U tekstu koršćeni navodi iz knjige „Stari Milanovac“ (3. dopunjeno izdanje; autori: dr Milomir Glišić, Radmilo Lale Mandić, Dušan D. Ilić, Miroslav Marković, Miodrag Ristić; izdavači: Skupština Opštine Gornji Milanovac, Muzej rudničko-takovskog kraja, Eurografik; 2003.)

PRESS/ Milica Vukelić

Tekst je objavljen u okviru projekta  „Gornji Milanovac svima“,

Sufinansiran sredstvima opštine Gornji Milanovac

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *